Čisti rage out: 13. sljemenski maraton ‘Kam ido divje svije’

Ne da je 00.21 i da sam si već prespala jenu kiticu do sad, ili to da je v ovoj konzervi +600 ili da zgledam kak da me tresnul šleper i ostavil me tak ležati na suncu jedno 3 vure..al what the fuck, neje da se ko oće družiti z menom il me gledati takšu. Bum si ja koju vuru Franc Ferdinanda poslušala i digla si temperaturu sobe za jedno 15 stpnjeva z ovom heavy mašinerijom. Nemaveze!

Image

No, 8.7.2012. Sljemenski maraton. Eeh, pa kaj bi ja, treba znati reći ne, bum ja radije volontirala, pa ja sam još od Velebita ne došla k sebi, pa sve stvari su mi doma, pa ovo, pa ono; lejm ekskjuzes koje delaš sama pred sobom, ne Majda? Niš, dogovorim se ja tak z Boženom v 5.30 na Mihaljevcu. Idemo gore kak volonteri, bacnemo neku šetnjicu i po svim zakonima smo v 6.45 gore. Oke. Jedva se dignem v 4.15 (ne zato kaj sam dan prije došla doma v 3 popodne il jer sam tu večer zablodila na youtubeu do pol 3 – damn you side bars!), nekša bezvezna kafa (povraća mi se već od ovog fejk Lidl wannabe Nescafea), i put lovljenja tramvaja (koje bi sako normalan a i ja v normalnim okolnostima nedjelje ujutro lovila v drugom pravcu, z malo drugačijom percepcijom al aj). I tak si na bankomatu na Kvatriću v 4.50 zdižem neš sitno kaj je ostalo (obično bi to v prije spomenutoj situaciji dišlo na onaj jutarnjepijani kebab) i zdalka vidim lika z faksa kak piči v nekom pravcu. Reko je, ti si sigurno friški. Od jučer. Aj, nem se derala, nije za objašnjavati pijanim ljudima di ja krenula v taj perverzni sat. Uspem dojti do Mihaljevca točno v 5.30 (još malo i počela bum misliti da mi paše ovaj Zagreb) i šaljem poruku Boženi da sam ja tu, a ona kak oče. I zove jadna (žena volontirala na PUŽu 2 dana prije) da je zaspala. Aj reko, fino je vreme, bum se ja tu zbuksala na klupicu pa razmišljala o prolaznosti života, a ona nek zauzvrat donese neš za jesti. I tak sedim ja v nedjelju od 5.30 – 7.30 na klupi na Mihaljevcu, potpuno trezna i mislim. I tu negde kak je šuma na sljemenu menjala boju od tamnosmeđe prek ljubičaste, narančaste do žutozelene se meni desil instant change of mind: idem bežat toga mrtvog maratona pa makar bilo ne znam kaj. Istinabog da je to se sličilo na rage-run, čisto idem se ubijem pa kaj se nem živcirala oko stvari oko kojih se živciram ovih dana (ma je, za to kolko ja živciračkog kapaciteta imam mi je ne dosta nit 7 ultri kamoli ovo). Al aj, recimo da je bar malo odvrnulo pozornost. Došla Bo, dofurala nekše pecivo i ja graknula: ‘Božena, meni se trči’. A ono. Niš čudno. Doma dok sam se spremala, reko, gledam starke.. Mislim si, ak pemo peške gore, rovovsko stopalo mi  ne gine ak bum se pajsala v njima celi dan. I uostalom, ak bu Krešiju i Marti trebalo uskočiti za štafetu (yeah, right, baš bum ja onak, kak prava zvezda uskočila), bujem si ja radije one smrdljive Najkice (po kojima tolko kenjkam a na kraju su z menom na najviše trka). A možda je i meni samoj bilo za očekivati da bi mogla neš tak izvesti. Niš, ustopale smo nekše ljude za do Grofice, pa pravo u brdo do Gelendera. Kaj ne. Zagrijavanje. Gore smo tipa v 8, ja velim svoje nemam-već-epiteti planove: bum ja bežala maratona. Kaj ve. Janko komentira kak se nije nit sumnjalo da bi ja neš tak mogla izvesti al aj. Nek. Kratim si vreme z razdvajanjem spajalica i onak skužim da mi je zapravo ravno do Beograda kak bu to ispalo. Ljudi se tak nabrijavaju na te maratone po 3 meseca, ja se prosvetlila danas vjutro na Mihaljevcu. Eh. Nora baba. Žicam Boženu kaj zovne Ivanu nek dofura nekše hlače (je na to sam ne mislila, a zrezane levisice nesu baš highly appropriate). Takda, fala Ivana, fala Božena.

Došlo i vreme za start, kaj. Niš posebno. Čudno mi kak me boli džon za se, stav ja si idem zbežim par kilometri pa bumo vidli. Glavni razlog zakaj sam ja ne htela to iti bežat jer me krugi strgaju. A ovo đubre ima 3×14 km čiste perverzije. Al na kraju krajeva skužiš da je baš v tome gušt. Čitala sam ve maloprije nekši izvještaj na BRT , haha, i onak, veli tip (Simke, bok Simke, sori za ovo); and I quote: ‘Ovi brzaci koji prolaze stazu ko munje, nit ne vide gdje su protrčali i što su vidjeli… njihov osvrt na ovu utrku bio bi nešto tipa: dole, dole, doleee, desno, dole, jebote korijen, okrepa, stube, upri!, okrepa, brdo, kraaavice, gore, gore, desno, okrepa, di je oznaka staze? Tu je, dole, gore, štenge, cilj.’ Hehe, nije da se smatram brzakom ili munjom, al recimo da je to meni tak zgledalo. Uz još nekše finesice, kukanja, i neizostavan asortiman međimurskih psovki (al sam falabogu Velebita bolje počastila). Nikaj, krenemo i ide to se tak, prvi dio nekši mrtvi makadam z grumenjem kak na prugi (mater i gležnjima), onda spust v šumu po single-tracku (tu su ovi koje su ne odgojile vučice, ili ovi koji nesu pobegli z džungle (ja nemam problema s tim jer sam jebeni Mowgli) imali malo štopanja), do Božene i na Horvatove stube. Aj, pa nesu baš taaak strašne, nek. Fino piše kolko ti ih je ostalo do kraja, 500 – 300 – 200 – 150 -100.. V prvom krugu spazim tek 300 i 100; se dalje sam očito se više blejila po podu kad sam vidla i 150, 125, 33… Okrepe kak okrepe, klasika, žlevim vode i soka nekontrolirano, nekak si bezveze trpam limuna v usta, a od onih čokoladi, šećeri mi se zdiže kiselina v želucu sam dok ih vidim (morala bum neš po pitanju toga srediti za ubuduće). Al moram priznati, shema z lubenicama prva liga! Tolko sam se nabrijala ve na te lubenice kaj bum sutra kupila jenu 5kilnatu i celu sama požderala. Nikaj, prvi i drugi krug prešli solidno, čist okej. Prejdem cilj posle drugog kruga i onak mi se Tanja dere: ‘kaj ti ideš maraton, a jesi glupa!’ hehe, je a kaj si ti mislila. Još mi tam pod kraj drugog kruga veli neki čiča z štafete: ‘Pokušavam te pol vure dostići pa nikak, dobar tempo držiš’. Mislim ja, koji mrtvi tempo, bute vidli Vi tempo ve v trećem krugu. I kajpa. Onaj makadam bez kraja, vlečem se kaj sporije nejde. Ričem kamenje okolo, počnem pizditi, nema kraja, onih prvih 6km tog trećeg kruga, someone shoot me, I ain’t dead yet. Dobro, dojdem do Božene, tam mi već zlo laganini od silnog nacejanja z vodom i sokima, mix all the flavors. Na kraju Horvatovih žicam ženu na okrepi tampona, brzo v grm rešit stvari (je da nikoga neje briga al mi je gušt dok je ovom fufinjaku z špice problem popišati se na javnom veceju, a kamoli takše egzibicije izvoditi). Nevertheless, amo ća, još malo.  One krave prije Hunjke se sam premešćaju od grma do grma, al im je teško.. Najžešće su mi one rampe po putu, op op, čudno kaj si nosa nesam potrla negde v kojem stanju sam već bila. Nema veze, na Hunjki sam spila najgoreg soka ikad (višnja never again!), malo povraćanja po putu do Puntijarke (ma nije u pitanju, ni do koljena nekoj klasičnoj suboti z doba srednje). Tu me negde stiže žena neka, nek, reko.. Ak ti je gušt, go ahead. Dojdem do Puntijarke, već blago ošamućena, nekši limuni, polevaju me z vodom, aj aj. Ide neka ženica z menom do cilja, veli da sam joj ja bila najsimpatičnija pa kaj me potegne malo. Aaaaa. Nemam baš kapaciteta kaj bi se rastopila (se nutra mi je već rastopljeno od +50 do Hunjke) kak dragih ljudi ima, al ono, jedno 76 blesavih ‘fala, neste trebali’ na potezu od Puntijarke do vrha. Čak sam uspela videti onu ženu kaj me šišala kak ulazi u cilj. Aj, i to gotovo. Uđem v cilj, valjda zgledam klasično mrtvački za sebe, drže me ljudi misleći bum se zrušila. Al aj, živ sam. Zdrav sam. (ok, ovo drugo je diskutabilno) I kaj, to je to. Not a big deal. Vreme kojih 5.11.04, aj čak za 3 minute bolje od ‘Kaja’, još s obzirom na to kaj sam pičila sama uz instant change of mind vjutro, mislim da morem biti zadovoljna. Bumo te finese z popravljanjem vremena tralalallala nekom drugom sezonom rešavali. Ve mi je sam bitno kaj ljudi skuže da sam ne baš bistra (mislim da se već ne moram truditi). Pucke prije mene rasturile, Veronika i Tadeja lude žene, svaka čast. Treću ne znam, al istotak bravo isto kak i sima kaj su uspeli natrkeljati ta 3 blesava kruga. Anči Željezićka isto uspela za 6.16.35, bravo mala, vidiš da se se more! Ofkors da sam opet bila najmlađa, već mi je skroz normalno. Tu su rezultati ak koga zanima: http://www.aksljeme.com/2012/07/08/crna-macka-u-obitelji/sljemenski-maraton-rezultati-2012/ Fotke, bože sačuvaj, ne znam dal su to Ivkine hlače il fakat moja rit al.. Nicki Minaj, eat yourself! Nikaj, gore nekši jadni pokušaj jeđenja onog graha, chitchat z ljudima i kak bumo dole. Veli Krešo, pa odi z menom peške, kod Blizneca mi auto pa te otpelam. Luda baba, idem. I onda još dole po JGL-u. Mislim si dal me treba streliti il ne, al aj. Dole me nagovori na nekšu pivu v Pilani, reko aj. I tak dojdem sebi v sobu, lagano me meče, kaj ve. Niko se neće družiti, ode ja spat v pol 9. I zbudim se za 2h (prevruće v ovoj sauni), nebreš spati. I tak. Sve u svemu.. Strgana sam i zdehidrirana kak da sam jučer pila celu noć. Al ovo se bolje splatilo.

3 thoughts on “Čisti rage out: 13. sljemenski maraton ‘Kam ido divje svije’

  1. Pingback: AK Sljeme – crna mačka u obitelji

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s